УРБАНИ (РЕ)ДИЗАЈН ГРАДСКИХ ТРГОВА У СРБИЈИ: КА КЛИМАТСКИ ПРИЛАГОДЉИВИМ И ТОПЛОТНО КОМФОРНИМ ЈАВНИМ ПРОСТОРИМА

URBAN (RE)DESIGN OF CITY SQUARES IN SERBIA: TOWARDS CLIMATE-ADAPTIVE AND THERMALLY COMFORTABLE PUBLIC SPACES

Autor:
др Лазар Мандић

Download PDF
 

DOI: 10.46793/Urbanizam26.315M
 

РЕЗИМЕ: Побољшање квалитета градских тргова са аспекта топлотног комфора пешака директно доприноси постизању циљева одрживог развоја. У раду су приказани досадашњи приступи у урбаном (ре)дизајну градских тргова у Србији у контексту климатских промена и унапређења топлотног комфора корисника јавних простора. Методолошки приступ заснива се на компаративној анализи одабраних примера реконструисаних тргова у већим градовима Србије, са посебним освртом на просторне карактеристике (површина, приближне димензије, оријентација, морфологија и облик трга). Резултати истраживања указују на доминацију формално-естетског приступа у обликовању простора, уз ограничену примену мера које директно утичу на побољшање микроклиматских услова (засенчење, повећање зелених површина, употреба материјала са повољним термичким карактеристикама). Уочава се тенденција смањења зелених површина и елемената и повећања тврдих, минералних површина, што може негативно утицати на топлотни комфор корисника, посебно током летњих периода високих температура. У закључку, рад указује на потребу за систематичнијом интеграцијом климатски прилагодљивих принципа у процес урбаног (ре)дизајна тргова у Србији. У раду се предлаже дефинисање јасних урбанистичко планских и пројектантских смерница које би обухватиле просторне, морфолошке и материјалне аспекте дизајна, са циљем стварања термички комфорнијих и одрживијих јавних простора.

Кључне речи: урбани (ре)дизајн, градски тргови, топлотни комфор пешака, адаптација на климатске промене, микроклима града

ABSTRACT: Improving the quality of city squares from the perspective of pedestrian thermal comfort directly contributes to achieving sustainable development goals. This paper critically examines contemporary approaches to the urban (re)design of city squares in Serbia within the broader framework of climate change adaptation and the enhancement of pedestrian thermal comfort in public spaces. The research adopts a comparative methodological framework, analyzing a selected sample of recently reconstructed squares in major Serbian cities, with particular attention to their spatial and morphological characteristics, including area, approximate dimensions, orientation, configuration, and overall form. The findings reveal a prevailing dominance of formal-aesthetic design paradigms, often prioritizing visual and compositional aspects over environmental performance. Such approaches are frequently accompanied by a limited integration of climate-responsive design strategies, including shading systems, increased vegetation cover, and the use of materials with favorable thermal properties. Furthermore, an evident trend towards the reduction of green spaces and the expansion of impervious, mineral surfaces has been identified, raising concerns about increased urban heat stress and declining outdoor thermal comfort, particularly during periods of extreme summer conditions. The paper advocates a shift towards integrative, performance-oriented design, emphasizing the need to embed climate-adaptive principles and develop guidelines for thermally comfortable and sustainable public spaces.

Keywords: urban (re)design; city squares; pedestrian thermal comfort; climate-adaptive design; urban microclimate

  РЕФЕРЕНЦЕ

  • Бабић, С. (1914). Позоришни трг. Српски технички лист, (5), 65–67.
  • Борисављевић, М. (1929). Проблем позоришног трга. Правда.
  • Борисављевић, М. (1933). Изграђивање трга и уређење Београда. Београдске општинске новине, 254–258.
  • Васић Петровић, Е., & Мирић, А. (2011). Трг краља Милана у Нишу—Трансформација централног градског језгра. Зборник шесте регионалне конференције о итегративној заштити.
  • Јовановић, М. (1867). Нове вароши—Нов Београд. Вила : Лист за забаву књижевност и науку, (44), 694–698.
  • Јосимовић, Е. (1867). Објаснење предлога за регулисање онога дела вароши Београда што лежи у Шанцу: Са једним литографисаним планом у размери 1/3000.
  • ЈП Завод за урбанизам Ниш. (2008). План детаљне регулације комплекса „Трг краља Милана у Нишу“. ЈП Завод за урбанизам Ниш.
  • Леко, Д. (1901). Ревизија регулационог плана Београда. Технички гласник, (12).
  • Максимовић, Б. (1930). Измена регулације Позоришног трга. Политика.
  • Максимовић, Б. (1932). Проблеми урбанизма. Г. Кон.
  • Максимовић, Б. (1975). Пројект реконструкције Позоришног трга 1926. Године. У Годишњак града Бегорада (Том 22). Музеј града Београда. (Оригинално дело објављено 1926)
  • Мандић, Л. (2024). Модел топлотно сензитивног урбаног (ре)дизајна градског трга у Србији. Архитектонски факултет, Универзитет у Београду.
  • Миловановић, Д. (1982). Трг ослобођења у Нишу. Нишки зборник, 11, 121–131.
  • Несторовић, Б. (2006). Архитектура Србије у XIX веку (В. Анђелковић, Ур.). Art Press.
  • Петровић, Б., & Милисавац, Ж. (1987). Нови Сад (3. допуњено изд.). Матица српска.
  • Пушкар, В. (2008). Нови Сад: Приче варошких улица (1. изд.). Прометеј; Историјски архив града Новог Сада.
  • Радовановић, М. (1929). О регулацији Позоришног трга. Време.
  • Тепавчевић, Б. (2008). Тргови у Војводини: Морфогенеза, физичка структура и функције: монографија (Том 29). Факултет техничких наука.
  • Трипковић, В. (1929). Како треба извести регулацију Позоришног трга. Време.
  • Трифуновић, В. (2004). Урбанизам Крагујевца: 20. Век: Период од 1878. До 1974. Године (З. Прокић, Ур.). Дирекција за урбанизам и изградњу Крагујевац.
  • Crnčević, T., Niković, A., & Manić, B. (2020). Climate change adaptation within urban planning in Serbia. CLIMATE2020–The Worldwide Online Climate Conference, Category 2–Intelligent Climate Policy & Governance.
  • Cvejić, J., Tutundžić, A., Bobić, A., Radulović, S., & Teofilović, A. (2012). Adaptacija kompaktnog grada na klimatske promene: Primena ekološkog modela u Beogradu. У „Uticaj klimatskih promena na planiranje i projektovanje u cilju očuvanja životne sredine “. U: V. Đokić, Z. Lazović (ur.) (стр. 83–109). Univerzitet u Beogradu - Arhitektonski fakultet.
  • Djekic, J., Djukic, A., Vukmirovic, M., Djekic, P., & Dinic Brankovic, M. (2018). Thermal comfort of pedestrian spaces and the influence of pavement materials on warming up during summer. Energy and Buildings, 159, 474–485. Scopus.
  • Dobrović, N. (1946). Obnova i izgradnja Beograda: Konture budućeg grada. Urbanistički institut NR Srbije.
  • Đokić, V. (2004). Urbana morfologija: Grad i gradski trg. Arhitektonski fakultet univerziteta u Beogradu.
  • Đokić, V. (2009). Urbana tipologija: Gradski trg u Srbiji. Arhitektonski fakultet univerziteta u Beogradu.
  • Đukić, A. (2015). Retrofitting of Communal Open Spaces Towards Climate Comfort: Case study mega block in New Belgrade. Journal of Sustainable Architecture and Civil Engineering, 10(1), Article 1.
  • Đukić, A., Đekić, J., & Mitković, P. (2017). Termalni komfor na gradskom trgu građenom u drugoj polovini 20. Veka: Na primeru Niša i Leskovca. У B. Blanuša, P. Matić, Č. Zeljković, & B. Erceg (Ур.), Zbornik radova Naučno-stručni simpozijum: Energetska efikasnost, ENEF 2017 (стр. 31–36). Univerzitet u Banjoj Luci, Elektrotehnički fakultet.
  • Đukić, A., Vukmirovic, M., & Stankovic, S. (2016). Principles of climate sensitive urban design analysis in identification of suitable urban design proposals. Case study: Central zone of Leskovac competition. Energy and Buildings, 115, 23–35.
  • IPCC. (2022). Climate Change 2022: Impacts, Adaptation and Vulnerability Working Group II Contribution to the Sixth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change (H.-O. Pörtner, D. Roberts, M. Tignor, E. S. Poloczanska, K. Mintenbeck, A. Alegría, M. Craig, Langsdorf S., S. Löschke, V. Möller, A. Okem, & B. Rama, Ур.). Cambridge University Press. https://doi.org/10.1017/9781009325844
  • Lazarević-Bajec, N. (2011). Integrating climate change adaptation policies in spatial development planning in Serbia: A challenging task ahead. Spatium, (24), Article 24.
  • Maiullari, D., Esch, M. P., & Timmeren, A. van. (2021). A Quantitative Morphological Method for Mapping Local Climate Types. Urban Planning, 6(3), 240–257.
  • Maksimović, B. (1975). Urbanistička misao u Srbiji početkom XX veka: Iz knjige o sintezi. Zamak Kulture.
  • Maksimović, B. (1978). Idejni razvoj srpskog urbanizma: Period rekonstrukcije gradova do 1914. Godine. Srpska akademija nauka i umetnosti.
  • Maruna, M. (2011). Mogućnost prilagođavanja metodologije urbanističkog planiranja klimatskim promenama primenom koncepta procesa razvoja plana: Specifikacija osnovnih elemenata. У „Uticaj klimatskih promena na planiranje i projektovanje u cilju očuvanja životne sredine “. U: V. Đokić, Z. Lazović (ur.) (стр. 47–65). Univerzitet u Beogradu - Arhitektonski fakultet.
  • Maruna, M. (2012). Regionalne strategije prilagođavanja klimatskim promenama: Smernice za urbanističko planiranje u Srbiji. Arhitektura i urbanizam, (36), 50–56.
  • Nikolić, J. (2021, Фебруар 5). Predstavljena idejna rešenja za uređenje Trga vojvode Radomira Putnika. Glas Šumadije. https://www.glassumadije.rs/predstavljena-idejna-resenja-za-uredjenje-trga-vojvode-radomira-putnika/
  • Nikolić, J. (2023, Новембар 16). Otvoren Trg Radomira Putnika u Kragujevcu. Glas Šumadije. https://www.glassumadije.rs/otvoren-trg-radomira-putnika-u-kragujevcu/
  • Niković, А., & Manić, B. (2013). Mogućnosti primene mera prilagođavanja klimatskim promenamа pri projektovanju i planiranju užeg centra Вeograda i integrisanja u strategije održivog razvoja. У I. Marić, M. Pucar, & B. Dimitrijević (Ур.), Klimatske promene i izgrađeni prostor: Politika i praksa u Škotskoj i Srbiji (стр. 268–391). IAUS.
  • Trifunović, V. (2020). Vreme Kriza: Građenje Kragujevca od 1990. Do 2005. Godine. Koraci. Lazar Mandić (I-02).
  • UN General Assembly. (2015, Септембар 25). Transforming our world: The 2030 agenda for sustainable development (A/RES/70/1).
  • Vukmirović, M., Gavrilović, S., & Stojanović, D. (2019). The improvement of the comfort of public spaces as a local initiative in coping with climate change. Sustainability, 11(23), 6546.