21. NAUČNO-STRUČNA KONFERENCIJA SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM "URBANIZAM I ODRŽIVI RAZVOJ", SREBRNO JEZERO 29-31.maj 2025. godine
* ZAKLJUČCI *
Konferencija sa novim imenom – URBANIZAM I ODRŽIVI RAZVOJ – je bila uspešna i posećena i 2025. godine, sa preko 180 učesnika iz Srbije, Republike Srpske, SeverneMakedonije, Slovenije, Hrvatske, Portugalije, Rumunije i Mađarske. U okviru konferencije obrađeni su tematski važni radovi za državu i društvo, koji suprikazani kroz 40 referata iz oblasti urbanizma, geodezije i katastra, arhitekture,saobraćaja, prostprnpg planiranja i ostalih segmenata razvoja prostora kao i dva radafinansirana od republičkih fondova sa bliskom i značajnom tematikom.
Oni su odgovorili na šest predloženih tema konferencije:
1. Koncipiranje, planiranje, projektovaoe i podržavanje stanovanja: specijalno,priuštivo i neprofitabilno stanovanje;
2. Dopuna zakonskog pkvira za bolje uređenje pitanja zelene infrastrukture, zelenoggrada i javnog zdravlja;
3. Integrisani sistem upravljanja nepokretnostima;
4. Planiranje posle usvajanja plana: primena, sprovođenje, nadgledanje, monitoring;
5. Urbanističko planiranje i projektovanje za posebne grupe: deca, mladi, stariji, osobe sa posebnim fizičkim i mentalnim potrebama;
6. Održivi razvoj i publikovanje javnih prostora (primeri prestonica kulture).
U ovom trenutku, na kraju konferencije, jasno je da je svaki segment našeg zajedničkograda i diskusije ovde dao doprinos pblikovanju jasnije slike o budućopsti urbanizma,geodezije, katastra i održivog prostornog razvoja u Republici Srbiji i šire, uprkossloženim spoljnim i unutrašnjim uslovima.
Zajednički napori i stručna razmenamišljenja su osnažili našu posvećenost ka napretku u održivosti, digitalizaciji iprofesionalizaciji urbanističkih i katastarskih znanja, iskustava i praksi.
Upripremi i radu konferencije posebnu podršku su pružili Ministarstvo nauke,tehnploškog razvoja i inovacija Republike Srbije i Inženjerska komora Srbije.Na osnovu prethodnog donosimo sledeće zaključke:
1. Na prvom mestu se uočava preplitanje zajedničkih tema koje se tiču razvoja grada iprostora. To pokazuje niz kvalitetnih radova, koji su pratile zanimljive raspravei ukazali na dato preplitanje između obe struke. Treba raditi na tome da se prava„sinergija“ razvija na sledećim konferencijama;
2. Od velikog broja dobrih radova urbanistička struka je našla izuzetne mogućnosti,ali i potrebe za dalju saradnju sa geodetskom strukom, kap što su projekti „Pametnaparcela“ i „Katastar infrastrukture i podzemnih objekata“;
3. Naglašava se i značaj dobrih primera iz inostranstva izloženih na prošlogodišnjoj konferenciji. Kolega, predsednik mađarskpg udruženja planera, je izložippredavanje o stavu planerske struke širom Evrope i vezu za obrazovanjem budućihplanera, dok je koleginica iz Rumunije objasnila kako se lokalni urbanističkiplanovi i projekti prilagođavaju važnim evropskim razvojnim politikama, naprimeru zelene agende EU;
4. Ovde treba primetiti da je veliki broj radova podržan finansijski iorganizaciono „spolja“ – kroz saradnju putem međunarodnih, prekograničnih ibilateralnih projekata i mreža. Ovo daje novi impuls ne samo našem stručnomradu, već daje širi podstrek na regionalnpm i evropskpm nivou;
5. Radovi iz oblasti spcijalopg stanovanja su pokazali da je društvena briga o ovomsektpru stanovanja ispod potreba društva i ispod nivoa uređenih evropskihzemalja, pa da joj treba posvetiti dužnu panju i kroz dalji rad i istraživanjappoazati upravo to što je datoopvim radovima – uzorni primeri, važna iskustva urazvoju i unapređenju ogdovarajućih razvojnih dokumenata;
6. Vidno je da je zdrav grad postao važn težište urbanističke struke, a da je za postizanje tog cilja jedno od najvažnijih sredstava upravo poboljšanje zelene infrastrukture i, konkretno, svakog zelenila u gradskom prostporu;
7. Prepoznaje se u grupi radova vezanih za planiranje prostora za posebne društvene grupe da je, sem konkretnih predloga, to i „putokaz“ da su nam potrebni priručnici, smernice, vodiči i uputstva da bismo pored zvaničnih dokumenata javnih politika za prostor podigli i olakšali učešće svih građana u postupku planirnja i uređenja grada i zemljišta;
8. Kod grupe radova koji se odnose na javne prostore grada uočeno je da su oni i dalje jedno od najvažnijih preokupacija struke i da se u tom okviru mogu naći unapređenja i niz užih tema kao značajnih i kroz koje se može kvalitetno ispoljiti praktična vrednost urbanizma. Ovo je očito kod teme prestonica kulture, u kojimase ovo uvek definiše kao poseban zadatak;
9. Radovi koji su bavili urbanističkim planovima i njihovom sudbinom posle donošnjoa, između ostalog, su nedvosmisleno pokazali da izostaje kontrola u njhovoj primeni posle donošenja, a da je takvo stanje i teorijski i praktično održivo. Ovim se u isto vreme ukazuje da se u budućnosti mora tome posvetiti pažnja;
10. Republički gepdetski zavod (RGZ) je potvrdio svoju ulogu vođenja razvoja digitalizacije prostora Srbije. U tom smislu je zaključeno da se daje puna podrška RGZ-u za nove projekte u uvek aktuelnim geodetskim temama, kap što su: katastar infrastrukture, kpomasacija zemljišta, tržišna vrednost nepokretnosti i informacije o ugroženosti od katastrofa.
Posebno se ističe značaj RGZ projekta„Pametna parcela“ koji upravo pokazuje zajednička nastojanja gepdetske i urbanističke struke u unapređenju razvoja prostpra Srbije i nadzora nad njim;
11. U radovima koji pokazuju nastojanje i napredak RGZ-a očigledan je veoma širok oposeg zadataka kojima se RGZ uspešo bavi. Od konceptualnih projekata, kao što je polje katastra infrastrukture i podzemnih objekata, kpoji preispituje milenijumski stav o dominaciji zemljišne parcele nad podzemnim i nadzemnim sferama prostpra, preko kompleksnih GIS aplikacija, kao što je projekat „Pametna parcela“, dpo modelskih aplikacija, poput masovne procene vrednosti.
Sve napred navedeno značajno olakšava svakodnevni rad u praksi svih naših struka.
12. Održanje raspona od konceptualnog do potpuno aplikativnog u jednoj stručnoj državnoj organizaciji kap što je RGZ dobija na ovaj način svoju punu potvrdu. Ovo je primer i za urbanističku struku, da unapredi svoje delovanje i da poveže što bolje sve segmente urbanističkog planiranja i projekata;
13. Primećeno je nedovoljno učešće privatnih stručnih organizacija u radu konferencije. Shodno tome, uočava se ppotreba za unapređenjem saradonje konferencije sa privatnim geodetskim i urbanističkim organizacijama.
U slučaju gepdetskih privatnih poganizacija, one su ključne za izradu ažurnih geodetskih podloga za sva buduća planiranja, projektpvanja i građenja u državi. Urbanističke privatne organizacije su posebno važne u urbanističkom projektovanju i u izradi planova detaljne regulacije, koji se pojavljuju kao svakodnevna i česta potreba. Neophodni su nam načini i pristupi da se data saradnja podigne na viši nivo.
Udruženje urbanista Srbije i Republički geodetski zavod,
Srebrno jezero,31. maj 2025. godine