> download Detailed narative plan [detailed_narative_plan.pdf, 144 Kb]
 
O projektu

Pitanje zastite zivotne sredine u okviru planiranja i izgradnje prostora regulisano je u Srbiji Zakonom o planiranju i izgradnji koji uslovljava da studija "Starteska procena uticaja na zivotnu sredinu" mora da bude sastavni deo svakog planskog dokumenta.

U procesu izrade i donosenja plana Zakon uslovljava ucesce javnosti kroz "javnu raspravu" sto moze da se tumaci kao istovremena obaveza uprave da javnosti bude dostupna i studija o proceni uticaja na zivotnu sredinu, kao prateca dokumenatcija plana, ali to nije u Zakonu posebno naglaseno pa se u praksi i ne sprovodi. U toku javne rasprave zainteresovani gradjani i korisnici najcesce imaju uvid samo u konacni planski dokument, bez pratece dokumentacije, ali i bez posebno naglasene informacije da mogu da dobiju uvid u "Stratesku procenu uticaja na zivotnu sredinu", ako to zele

SCG nije zemlja-potpisnica Arhuske Konvencije sto dodatno komplikuje situaciju za one koji se zalazu da se problematika ucesca javnosti sistematizuje na zakonskoj osnovi uz jasno definisana prava i procedure u razlicitim domenima ucesca i pored toga sto po ovim pitanjima u nasoj zemlji postoje odredjene zakonske mere i propisi.

Sto se tice planiranja, Generalni Plan Beograda je sproveo zoniranje namena u gradu ali je dopustena mogucnost promene namene u skladu sa potrebama konkretnog investitora. Ova mera se bazira na ideji "permanentnog planiranja" sa ciljem da se odgovornima obezbedi mogucnost brzog reagovanja na razlicite potrebe investitora uz izdavanje dozvole za izgradnju u kratkom roku. Problem lezi u cinjenici da u ovakvim slucajevima (izmene namene iz Generalnog Plana) ucesce i informisanje javnosti nije posebno regulisano, tako da gradjani najcesce saznaju cemu ce da sluzi neka nova izgradnja u njihovom neposrednom susedstvu i kakve ce posledice po njihovu zivotnu sredinu da izazove, tako sto se raspitaju na samom gradilistu tek posto investitor pocne da gradi.

Nas cilj je da pomognemo gradjanima da u takvim i slicnim slucajevima ranije "dignu svoj glas", dakle - dok je proces planiranja jos u toku, kao i da razumeju znacaj participiranja u toku planske procedure kako bi iskoristili maksimum mogucnosti koje sadasnji zakonodavni okvir pruza (a sto nije zanemarljivo).

Posto se svi stavovi Zakona o planiranju i izgradnji prostora u sustini sprovode kroz izradu, usvajanje i realizaciju raznovrsne planske dokumentacije, jasno je da je prvi korak ka ispunjenju cilja o dostupnosti informacija i ucescu javnosti u donosenju odluka o stanju zivotne sredine u okviru planiranja i izgradnje prostora, "umrezavanje" relevantnih institucija koje se bave izradom i sprovodjenjem planova sa relevatnim institucijama koje obavljaju merenja i uspostavljaju kriterijume i pravila za zastitu zivotne sredine. Interakcija i dijalog izmedju ovih relevantnih instistucija mora da se unapredi kako bi se ostvario ovaj cilj.

Naredni znacajan korak je da se obezbede bolji uslovi za informisanje i edukaciju gradjana o mogucnostima koje pruza Arhuska Konvencija sa jedne strane i postojeci zakon sa druge. Ovakve neformalne mere ohrabrice gradjane da zahtevaju pristup dokumentaciji "Strateske procene uticaja na zivotnu sredinu" kada uzimaju ucesce u javnim raspravama o konkretnim planovima prostora i da aktivno ucestvuju u procesima odlucivanja.

Jedan od znacajnih razloga za rad na ovom projektu je i da se sira javnost informise o mogucnostima koje, kada se potpise, Arhuska Konvencija moze da obezbedi za zajednicu. Dobro infomisan gradjanin indirektno moze da utice na odgovorne u vlasti da potpisu Konvenciju, a takodje, kada ona bude potpisana, da na pravi nacin ucestvuje u raznovrsnim procesima donosenja odluka koje ga se ticu - posebno iz domena zastite zivotne sredine, u potpunosti svestan svojih prava i mogucnosti
 


























Please wait while loading.


Udru�enje urbanista Srbije
April, 2006