PRAVILNIK O DODELI NAGRADA I PRIZNANjAUDRUŽENjA URBANISTA SRBIJE
Član 1.
Ovim Pravilnikom, u skladu sa Statutom Udruženja urbanista Srbije (u daljem tekstu: Udruženja), uređuje se dodeljivanje nagrada i priznanja za doprinos u ostvarivanju ciljeva Udruženja na području stručnog rada, profesionalnih odnosa i strukovnog organizovanja urbanista Srbije.
Član 2.
Udruženje ustanovljava sledeće nagrade i priznanja:
U oblasti urbanističkog i prostornog planiranja:
1. Velika nagrada ''Emilijan Josimović'' - pojedincima za životno delo, odnosno dugogodišnji rad u periodu od 20 i više godina i značajne rezultate u oblasti urbanizma i u okviru Udruženja.
2. Godišnja nagrada ''Nikola Dobrović'' pojedincima za ostvarene stručne rezultate u oblasti urbanizma.
3. Nagrada ''Miloš Savić'' – za višegodišnje stručno angažovanje i postignute rezultate planerskih institucija i profesionalnih urbanističkih organizacija na stručnom unapređenju urbanističkog i prostornog planiranja.
4. Godišnja nagrada ''Milutin Glavički'' – planerskim institucijama i profesionalnim urbanističkim organizacijama za ostvarene rezultate u oblasti stručnog rada i za ukupno ponašanje u skladu sa Moralnim kodeksom Udruženja u prethodnom godišnjem periodu.
5. Nagrada ''Jelisaveta Načić'' – načelnicima opštinskih ili gradskih odeljenja / službi za urbanizam i/ili odeljenjima i službama, za značajno angažovanje u svim fazama i segmentima izrade planske dokumentacije i njeno sprovođenje.Za doprinos radu i razvoju Udruženja:
6. Nagrada ''Dušan S. Pajović'' – pojedincima za višegodišnje angažovanje na ostvarivanju ciljeva i zadataka Udruženja.
7. Nagrada ''Miodrag Janić'' - planerskim institucijama i profesionalnim urbanističkim organizacijama za višegodišnje angažovanje i postignute rezultate u unapređenju funkcionisanja UUS.
8. Priznanje - pojedincima, institucijama i profesionalnim urbanističkim organizacijama za ostvareno delovanje u okviru Udruženja ili u saradnji sa njim.
Član 3.
Nagrade o priznanja se dodeljuju u vidu diplome sa nazivom nagrade –priznanja, sa imenom dobitnika i datumom dodele.2Izgled i sadržaj diplome se utvrđuje posebnom odlukom.
Član 4.
Broj nagrada i priznanja i mogućnost višekratnog dodeljivanja su sledeći:
1. Velika nagrada ''Emilijan Josimović'': Dodeljuje se jedna nagrada godišnje. Dobitnik može da primi ovu nagradu samo jednom.
2. Godišnja nagrada ''Nikola Dobrović'': dodeljuje se pet nagrada godišnje. Dobitnik može primiti ovu nagradu više puta u toku svog radnog veka.
3. Nagrada ''Miloš Savić'': dodeljuje se jedna nagrada godišnje. Dobitnik može primiti ovu nagradu samo jednom.
4. Godišnja nagrada ''Milutin Glavički'': dodeljuje se jedna nagrada godišnje. Dobitnik može primiti ovu nagradu više puta.
5. Nagrada ''Jelisaveta Načić'': dodeljuju se pet nagrada (iz različitih delov Srbije). Opština/grad može primiti ovu nagradu više puta.
6. Nagrada ''Dušan Pajović'': Dodeljuje se jedna nagrada godišnje. Dobitnik može da primi ovu nagradu samo jednom.
7. Nagrada ''Miodrag Janić'': Dodeljuje se jedna nagrada godišnje. Dobitnik može da primi ovu nagradu više puta.
8. Priznanje: broj ovih priznanja nije ograničen i utvrđuje se za svaki pojedinačni slučaj, odnosno jubilej Udruženja. Ovo priznanje se može dobiti samo jednom, osim u slučaju različitih jubileja.
Član 5.
Postupak dodeljivanja nagrada i priznanja Udruženja sadrži:
*Pokretanje inicijative za kandidovanje,
*Predlaganje kandidata,
*Razmatranje predloga i određivanje dobitnika,
* Uručivanje nagrada i priznanja.
Član 7.
Predsedništvo Udruženja pokreće svake godine inicijativu za predlaganje kandidata za nagrade i priznanja. U slučaju jubilarne dodele priznanja inicijativa se pokreće posebnom blagovremenom odlukom, kojom se utvrđuje i okvirni broj priznanja.
Predsedništvo utvrđuje rokove predlaganja kandidata i o tome blagovremeno izveštava udruženja, društva i aktive koji su u njegovom sastavu.Inicijativa se ostvaruje putem anketnog lista koji sadrži pitanja o kandidatu (radna biografija i doprinosi) i o vrsti nagrade za koju se kandidat predlaže.Član 8.Kandidate za nagrade i priznanja predlažu, po pravilu, Predsedništvo Udruženja, društva i aktiva urbanista, a izuzetno i kolektivi i 3pojedinačni članovi Udruženja.
Predsedništvo ima pravo predlaganja kandidata za Priznanje i izvan članova Udruženja.
Član 9.
Predsedništvo Udruženja urbanista Srbije, odlučuje o dodeli nagrada i priznanja, na predlog Komisije.
Razmatranje podnetih predloga i određivanje dobitnika nagrada i priznanja vrši Komisija za nagrade i priznanja, koju bira Skupština Udruženja. Mandat Komisije je isti kao mandat Predsedništva i drugih izbornih organa Udruženja.
Komisija ima tri člana i tri zamenika, koji mogu biti istovremeno birani i za članove nekog drugog organa Udruženja.
Komisija radi i odlučuje, sa većinom prisutnih, u odnosu na kompletan sastav komisije. Svoje odluke na osnovu razmatranja pismenih predloga donosi većinom glasova. Ukoliko oceni da neki od podnetih predloga nisu dovoljno argumentovani ili da nisu u skladu sa kriterijumima iz ovog Pravilnika, Komisija ima pravo da od predlagača traži razjašnjenje i dopunu.
O radu Komisije vodi se zapisnik. Član Komisije koji se ne slaže sa zaključcima ili ima primedbe na rad Komisije, ima pravo na izdvojeno mišljenje.
Zapisnik sa imenima dobitnika nagrada i priznanja i odgovarajućim obrazloženjem Komisija dostavlja Predsedništvu na usvajanje.
Član 10.
Nagrade i priznanja Udruženja uručuju se javno i svečano, po pravilu na sednicama skupštine Udruženja ili na skupovima koje Udruženje organizuje povodom jubileja rada, Međunarodnog dana urbanizma – 8. novembra i u drugim sličnim prilikama.
Za uručivanje nagrada i priznanja mogu se, posebnom odlukom, odrediti stalni prigodni termini u toku svake godine.
Nagrade i priznanja uručuje predsednik Udruženja ili, u njegovom odsustvu, član Predsedništva Udruženja.
Član 11.
Kandidati za nagrade i priznanja, koji ih nisu dobili, mogu biti ponovo kandidovani, ukoliko je to u skladu sa ovim Pravilnikom i karakterom nagrade, odnosno priznanja.
4EMILIJAN JOSIMOVIĆ (1823. – 1897.)
Završio studije filozofije i tehnike u Beču. Ceo svoj radni vek proveo u prosveti. Učestvovao u javnom, društvenom životu Beograda i Srbije. Bio je prvi javnii radnik koji je govorio o značaju arhitekture i smatrao je da obrazovanje iz arhitekture spada u okvir opšteg obrazovanja. Učestvovao je u osnivanju i radu prve Tehničke, preteče Udruženja inženjera i tehničara. Pisao prvu stručnu knjigu iz oblasti urbanizma u Srbiji.Najznačajnije delo je svakako ''Objašnjenje predloga za regulisanje onog dela varoši Beograda što leži u šancu'' (1867.), gde je, po ugledu na Beč i Pariz, umesto krivudave ulične mreže predvideo pravolinijsku, pravougaonu uličnu mrežu. Prostor o kome je reč, danas predstavlja najuži centar grada, a njegov današnji izgled dugujemo upornom i napornom radu profesora Josimovića.
NIKOLA DOBROVIĆ (1897. – 1967.)
Studije arhitekture započeo u Budimpešti (1915.), a završio u Pragu (1923), gde je radio do 1934, kada se vratio u zemlju. Od kraja 1944. Radio je na obnovi zemlje kao načelnik Arhitektonskog odeljenja saveznog Mininsrastva građevina. Kasnije je postavljen za direktora Urbanističkog zavoda NR Srbije, a posle odvajanja zasebnog Urbanističkog avoda Beograda postaje njegov prvi direktor. Od 1948. Preuzima dužnost redovnog profesora za urbanizam na Arhitektonskom fakultetu Tehničke visoke škole u Beogradu. Dobitnik je značajnih nagrada i priznanja.Projektovao je objekte u Pragu, začajan broj u Dubrovniku, a najpoznatiji objekta u Beogradu je zgrada Državnog sekretarijata narodne odbrane u Beogradu (generalštab).
MILOŠ SAVIĆ (1929. – 2003.)
Studije arhitekture završio na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu 1954. Direktor Zavoda za urbanizam je bio u periodu od 1960 do 1991. Potpisnik je tri poratno prva Genaralna urbanistička plana Novog Sada. Stručnim i društvenim angažmanom pribavio je Novom Sadu reputaciju grada koji ume da planira, gradi i vodi politiku aktivne zaštite nasleđa i racionalnog korišćenja i upravljanja zemljišno-komunalnim resursima grada, dovodeći ga, kao primer, u vrh jugoslovenske prakse.Dobitnik je brojnih društvenih i stručnih priznanja.
MILUTIN GLAVIČKI (1930. – 1987.)
Arhitekta, član radne grupe Urbanističkog zavoda Beograda u izradi Plana centralne zone Novog Beograda 1960. godine. Glavički je sa Urošem Martinovićem, bio autor Regulacionog plana Novog Beograda iz 1962, godine. Ovaj Plan je služio kao osnova detaljne razrade pojedinih delova, sve do 80-tih godina.
JELISAVETA NAČIĆ (1878. – 1955.)
Prva studentkinja arhitekture u prvoj generaciji na tek otvorenom Tehničkom fakultetu u Beogradu. Fakultet je završila 1900. godine i tako postala prva žena arhitekta u Srbiji. Kao tehnički pripravnik je radila u Ministarstvu građevine, ali, kao žena, nije mogla da radi u visokim državnim institucijama. Stalno zaposlenje je dobila Arhitektonsko-građevinskom odseku u Beogradskoj opštini, gde je provela ceo svoj radni vek.Jelisaveta je učestvovala u realizaciji urbanističkih projekata, projektovala je pojedine javne građevine, privatne kuće, objekte za višeporodično stanovanje i sakralne objekte. Neki sačuvani objekti koje je projektovala su uvršćeni u kulturna dobra.
DUŠAN S. PAJOVIĆ (1942)
MIODRAG JANIĆ ( 1927. 2010. )
Prof. dr MIODRAG JANIĆ, član izvršnog odbora Skupštine grada Beograda i savetnik u Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda. Diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Stručnu karijeru počeo u Saveznom zavodu za društveno planiranje, a naučnu nastavio u Jugoslovenskom institutu za urbanizam i stanovanje. U Institutu je stekao zvanje magistra i doktora nauka. Učestvovao u formiranju Fakulteta za prostorno planiranje u Bepgradu, na kojem je stekao zvanje redovnog profesora. Kao predstavnik nekadašnje Jugoslavije, više godina učestvovao u radu Ekonomske Komisije OUN za Evropu u Ženevi.Objavio preko 120 članaka i publikacija, među kojima su posebno značajne Comprehensive and Integrated Approach to the Planning and Building of NewHousing Estate, OUN, Geneve 1976, Osnove prostorne organizacije grada, Ekonomika, Beograd, 1979, The integrated Planning, Ministry of Life and HumanSettlements, ECE, Geneve, 1981, Primena modela u praksi urbanističkog i regionalnog planiranja, Arhitektonski fakultet, Beograd, 1985, Režim korišćenja građevinskog zemljišta, Sudska i upravna praksa, Savremena administracija, broj 45, Beograd, 1993, Uticaj metropolizacije na neravnomeran razvoj Srbije, Fulbrajt, Beograd, 1994, Uloga preduzetništva u proizvodnji i upravljanju nekretninama, Izgradnja 11-12, _Beograd, 1994, Održiv razvoj ljudskih naselja u zemljama u tranziciji, JUGINUS i Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, Beograd, 1997, Osnovi programa za preporod Beograda, Izvršni odbor Skupštine grada Beograda, 1998.